JUGONOSTALGIČAR Vujović: Optužbe da sam hteo da prodam meč Hrvatima za mene su ravne smrti
Radio je u gotovo svim republikama bivše Jugoslavije, sem u Bosni i Hercegovini, i svuda je bio poštovan i voljen. Rođen je na Cetinju, kartijeru je izgradio u Šapcu, a uspehe je beležio i u Hrvatskoj i u Sloveniji. Zbog toga i ne čudi što i dalje kod njega preovladava nostalgija za bivšom republikom.
- Dobro se osećam u svakoj od naših bivših Republika. U Sarajevu je 18. decembra trebalo da dobijem nagradu kao sportista koji je najviše uradio na ujedinjenju bivšeg regiona. Nikad se nisam deklarisao politički i ulazio u takve priče. Nisam obojen nacionalizmom. To što sam rođen u Crnoj Gori, a radio u svim ostalim državama i što živim u Šapcu čini me još većim Jugoslovenom. I danas kada čujem himnu "Hej Sloveni" prođu me trnci. Nigde nisam imao neprijatnosti. Kada sam otišao u Zagreb razmišljao sam kako će me publika dočekati... Na prvoj utakmici je bilo korektno, aplauzi toplo-hladno jer je došao neko ko je u rukometu ostvario mnogo toga. Ali, kada smo te sezone sa Barselonom igrali za prolazak na fajnal-for, kada sam ušao u dvoranu, 17.000 ljudi je ustalo na noge da me pozdravi - rekao je Vujović za "Sport klub".
Njegova trenerska karijera traje 19 godina, a 2000. je sedeo i na klupi Partizana. Taj period pamti po dobrom, ali i po nekim detaljima koji nemaju mnogo veze sa sportom.
- To su bila vremena u kojima su bržu afirmaciju imali neki kvazi-biznismeni i ljudi koji nemaju veze sa sportom i koji su, ne znam iz kojih razloga, sponzorisali Zvezdu, Proleter, Metaloplastiku, Partizan... U tom trenutku Momir Mandić je bio predsednik Partizana. Sjajan čovek, bivši džudista, koji je imao dva sina... Sve je to sjajno delovalo, ali okruženje i situacija u klubu nisu mi prijali i rastali smo se na korektan način. Otišao sam u Sijudad Real, a epizoda u Partizanu mi je baš lepa bila - dodao je trofejni stručnjak.
Najlepše trenutke doživeo je u svojoj zemlji, ali je od svog naroda dobio udarac od kog se nikad neće oporaviti. Naime, njega su 2006. godine uoči poslednjeg kola opružili da je želeo da proda utakmicu Hrvatskoj.
- Razgovarao sam sa pametnim ljudima kada su se te stvari pojavile u medijima i rekli su mi da prosečan čitalac ili gledalac takvu vest pamti dva dana i da je to vest kao da jedan perjani jastuk iznesete na soliter i prospete perje. Ako pokušate da demantujete to je kao da skupljate svako to perce, da je to Sizifov posao i nemoguća misija i da je najbolje nekomentarisati. Neka prosečan gledalac proceni. Ljudi koji su tu situaciju iskoristili da naprave aferu i smene Zorana Mićovića, Veselina Vujovića i Jarana Stankovića - rekao je Vujović.
Zatim je u dahu nastavio:
- Zauzeli su pozicije i videli ste kakve su rezultate imali. Ako sam već prodao Hrvatima utakmicu to znači da oni nikada ne mogu da me cene kao čoveka. Ako si prodao svoje ljude onda ćeš sigurno i njih prodati. Da li vi mislite da bi mene Zagreb kao nagradu za tako nešto angažovao da budem njihov trener? To je apsurdno. Žao mi je što je do toga došlo i što je na moju karijeru bačena takva ljaga. Ja sam takav karakter, pravio sam probleme, svađao sam se sa sudijama, bio sam kažnjavan... Takav sam celog života, ali prodati svoju ekipu i svoje ljude... To je za mene ravno smrti. Ne bih dalje komentarisao - zaključio je Vujović.
(Sport klub)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment