Ako ne računamo prvenstvo odigrano kod nas, srpski rukometaši odavno nisu ostvarili ovakav uspeh
Nije bilo lako igrati protiv Hrvata, u Hrvatskoj, i to u uzavrelom ambijentu u Splitu. Nije bilo lako ni protiv Šveđana, koji su po četiri puta bili prvaci Evrope i sveta, a imaju i četiri olimpijska zlata, poslednje na pretprošlim Igrama. A onda, posle dva poraza, usledio je meč sa Islanđanima koje su "orlovi" pobedili. Islanđane, nimalo naivnu ekipu, u meču koji je bio "biti ili ne biti". Ipak, nije bila dovoljna ta pobeda od tri razlike, trebala nam je i pomoć Šveđana, koji su je i uručili savladavši Hrvatsku, pa su izabranici selektora Jovice Cvetkovića prošli u drugu fazu.
A u njoj... U njoj tek slede velika iskušenja. Uostalom, u Zagreb stiže 12 najboljih selekcija na kontinentu, naše "orlove" uopšte ne čekaju laki mečevi, ali, jedna stvar je već sada jasna. Ovakav plasman u "glavnu rundu", kako se to zvanično zove na šampionatima Evrope u rukometu, srpska selekcija nije imala od kada nastupa samostalno, ako se ne računa šampionat održan u našoj zemlji.
Naime, 2006, tada kao Srbija i Crna Gora, stiglo se do "glavne faze", u kojoj pobeda nad Mađarima, uz poraze od Islanda i Danske, nisu bili dovoljni za prolazak dalje. Dve godine kasnije nismo se ni kvalifikovali na Evropsko prvenstvo. Potom, 2010, bili smo 13 na "starom kontinentu", sa jednim remijem kao najvećim uspehom, a onda je usledilo takmičenje u Srbiji i drugo mesto pred publikom u Beogradskoj areni. Ipak, i 2014. u Danskoj, i 2016. u Poljskoj, opet je prva faza bila naš krajnji domet - pre četiri godine smo bili 13. sa jednom pobedom, a pre dve godine petnaesti - sa jednim remijem.
Ekipa selektora Jovice Cvetkovića je napravila iskorak. Uz poraz od dve rukometne velesile, pobedu nad direktnim konkurentom za treće mesto i, svakako, važnu podršku Šveđana u poslednjem kolu. Ali, iskorak jeste napravljen. Bilo bi dobro da se na tome ne stane. Da li je to moguće? Pa...
Ko je ikada pratio naš rukomet u doba zlatnih generacija, kakvoj je i Cvetković pripadao, zna da je sve moguće kada se igra "srpskim stilom". Lucidno, a hrabro. Planski, a muški. Kada krila polete, onda i ekipa isto učini sa njom. Tada ima i cepelina, i trijumfa, i osmeha. Zapravo, od njih mnogo toga i počinje. Bilo bi baš dobro da na njega "orlovi" ne zaborave. A ni mi koji ih pratimo. I, priznajemo, nerviramo se. Ali, ako je već iskorak napravljen, podrška bi stvarno - baš dobro došla. Uostalom, toliko toga negativnog vidimo oko sebe i u sebi svakog dana, podrška bi bila jedan naš, sopstveni iskorak - da bi i našima, "u lijepoj njihovoj", krenulo još bolje.
(Darko
Izvor: Blic.rs
Post a Comment