JUNAK MUNDIJALA 1974. Karasi se priseća uspeha i za Blicsport poručuje: "Orlovi", ponovite naš uspeh iz Nemačke
Na Svetskom prvenstvu pre 44 godine prošli smo u drugi krug, a za to i u Rusiji imamo realne šanse, kaže nekadašnji as Crvene zvezde i SFRJ. Sa Stanislavom Karasijem listali smo album uspomena i prisetili se Svetskog prvenstva 1974. godine u Nemačkoj.
Zbog kultnog gola u poslednjim trenucima meča u Atini za pobedu nad Grcima (4:2), u kvalifikacijama za pomenuti Mundijal, bio je na vrhuncu slave. Mušterije su dolazile kod brice Zorana i tražile frizuru “a la Stane”.
- On me šiša od 1964. Danas njegov sin Zoran šiša mog zeta, unuka i sve moje drugare - priča Karasi za „Blic“.
Uoči Svetskog prvenstva, „plavi“ su imali tri kvalitetne provere.
- Majko moja, kakav je gol Oblak dao Englezima. Bomba, golman Klemens nije ni trepnuo. U Mađarskoj smo uveličali oproštaj legendarnog Florijana Alberta. Pripreme su bile u Dujlovu kod Splita, već tada je počelo da puca po šavovima. Stvarali su se klanovi, bežalo se iz karantina, a pogibeljni startovi na treninzima su postali normalna pojava. Pored Marića, prednjačili su Mužinić i Rožić. Nisu birana sredstva da se obezbedi mesto na spisku putnika za Nemačku. Od tih igrača van Srbije, najbolji momak je bio Enver Hadžiabdić. Pravi Jugosloven.
Mundijal smo započeli sa svetskim šampionom Brazilom. Širom Jugoslavije bila je opšta euforija. U školama su bili skraćeni časovi. Na “Vald stadionu” u Frankfurtu 62.000 ljudi. Pele je doneo “Zlatni globus” i predao ga Uveu Zeleru.
- Znao sam da Brazilci ne mogu daleko. Nije to bio onaj tim iz Meksika 1970. Pele se do poslednjeg trenutka dvoumio i na kraju odustao od povratka u reprezentaciju. Bili smo bolji, ređali šanse, ali završilo se bez golova. Sedeo sam na klupi i čupao kosu što mi ne daju da uđem i rešim. Ne mogu da se otmem utisku da je ta utakmica bila kao stvorena za mene.
Protiv Zaira, demonstracija sile. Bajević tri puta, Džajić, Šurjak, Katalinski, Bogićević, Oblak i Petković po jednom - 9:0. Rekordna pobeda u istoriji svetskih prvenstava.
- Otkriću vam detalj za koji niko ne zna. Posle meča sa Zairom, spakovao sam kofere i krenuo iz hotela. Na kapiji me zaustave Vujadin Boškov i Mile Kos, pitaju me o čemu se radi, ja kažem “pošto mogu i bez mene, ja odoh za Jugoslaviju”. Oni me odvuku na stranu, slože mi priču kako je to taktička zamisao, kako me Miljan Miljanić odmara za drugu fazu šampionata i ja legnem na rudu.
Karasi je protiv Škota dobio šansu i smestio je loptu iza golmana Dejvida Harvija - 1:1.
- Džo Džordan je izjednačio dva minuta pre kraja, ali nama je bod odgovarao za plasman u naredni krug.
Druga faza Mundijala i potpuni krah jugoslovenskih vedeta. Tri utakmice, tri poraza.
- Raspad sistema. Dešavalo se da do poslednjeg trenutka ne znamo ko je u timu. Kulminiralo je na sastanku kada nam je rečeno da od premija nema ništa. A dogovor je bio da nagradu iz kvalifikacija dobijemo u dinarima, a sve što zaradimo u Nemačkoj u markama. Bleki je podigao ruku iz zadnjeg reda, ustao i rekao: “Ja sam Vladislav Bogićević, fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Samo da znate da ću sve ovo što ste rekli nama na sastanku, da prenesem drugu Titu”. Kod Broza smo išli na prijem uoči meča sa Nemcima i Blekiju su dodelili nekoliko “telohranitelja” da se ne bi ponovo javio za reč (smeh).
Sa Nemcima po kratkom postupku. Brajtner i Miler (0:2). Sa Poljacima čudna utakmica i 1:2.
- Još čudniji penal koji sam napravio kod 0:0. Neko je izbacio loptu, Šarmah me je udario laktom u stomak, ja sam ga s leđa počistio po nogama i začuo pištaljku. Molio sam boga da ne bude crveni. Sudija Glekner je izvadio karton, uneo mi se u lice rekao na nemačkom “svinjo jugoslovenska”. Pogledao sam i video da je žuti, lakne mi i odgovorim “danke” (hvala). Posle sam se iskupio i dao sjajan gol za 1:1, ali mi je poraz pokvario užitak.
Poput Blekija Bogićevića, ni Jovan - Kule Aćimović nije imao dlaku na jeziku. Jedini je digao glas i obrazložio mundijalski krah. Kaže “bitku smo izgubili van terena, kada je počela deoba para i obećanja”.
- U pravu je. Da su nama pre puta u Nemačku rekli otvoreno “idete da se borite za državu bez dinara nadoknade”, svi bismo oberučke prihvatili. Ali nismo dali da nas lažu i hvataju za nos.
Igrači su se pitali “zašto smo kukavice”.
- Posle svega u Nemačkoj, ostala je i jedna lepa satisfakcija za nas zvezdaše iz državnog tima. Sav novac koji smo dobili od Mudnijala uplatili smo za izgradnju autoputa Beograd-Niš. Porezi su bili visoki, ne bismo se nešto ni ovajdili od tih premija. Dogurali smo daleko u Kupu šampiona, sezonu ranije osvojili duplu krunu i imalo se para.
Zatvaramo album uspomena uz poslednje pitanje: zašto ni na jedno svetsko prvenstvo ne možemo da odemo bez neke afere?
- Imam 72 godine i ništa me ne košta da kažem. Ako smem?
Slušamo...
- Loši smo ljudi. Svako gleda svoj interes i ne zanima nas da li ćemo sutra ostaviti nešto iza sebe.
Amin!
CIGARA UZ KAFU
Na jednoj fotografiji iz 1974, Vladimir Petrović Pižon i Kiril Dojčinovski dele autograme, dok neko drži upaljenu cigaretu?!
- Bilo je pušača, ništa čudno. Svi smo umeli da damo sebi oduška i zapalimo uz kafu. Čak i Džaja, onako u šali i poze radi - objašnjava Karasi.
TELEVIZOR? NISAM GA DOBIO
Tokom SP u Nemačkoj, naši igrali su bili gosti poznate robne kuće od koje su na poklon dobili kolor televizore.
- Vidiš, to mi nisu prijavili. Ja nisam dobio ništa - smeje se Karasi.
- Mnogo je kontradiktornih informacija u vezi sa aferom sa sportskom opremom. Zvezda je tada imala ugovor sa“ Pumom“ i mi smo na Svetskom prvenstvu imali obavezu da nosimo njihove kopačke. Dresovi, šortsevi i trenerke su bili u nadležnosti FSJ. I tu ništa nije bilo sporno - dodaje Karasi.
KARASI I NEPRIJATELJI
Karasi se fudbalskim forama svetio neprijateljima. Tako je Envera Marića vrteo do besvesti na jednoj utakmici Zvezda - Velež. Sa Vladićem je delio sobu u karantinu, iako su bili ljuti konkurenti za mesto u timu.
- Jedno je bilo rezervisano za Kuleta Aćimovića. Dan pre utakmice sa Grčkom probudi me Vladić u gluvo doba noći i kaže "Mali, sanjao sam da daješ dva gola. Siđemo ujutro na doručak, kad na recepciji Bobek. Zagrli me pred svima i razdere se "Ove Grke znam u dušu, ako neko može da ih sruši onda je to ovaj momak". Vladić se nasmeje i dobaci "pa ja sam to i sanjao". I ja zaista dam dva gola.
(Nebojša Petrović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment