NA TRENINGU Antić za "Blic" otkrio sve o bradi, tetovažama i trojkama: Zbog "delija" sam se vratio kući
Pero Antić igra kao mator ove sezone. I zaista, ušao je u godine kada telo ponekad ne sluša najbolje, ali zato košarkaški IQ sve nadoknađuje. Retko daje intervjue, osim onih protokolarnih izjava posle utakmice. Pa i tada iskoči van šablona i izjave su mu sa suštinom i duhom, pa mi novinari lako dajemo naslov. Svoju sličnost sa njim sam iskoristio da ga odobrovoljim da nam posveti pola sata posle treninga.
Gledajući ga sa strane, vidi se da je duša ovog tima. Šali se sa saigračima, u hodu im ukazuje na nedostatke i treneru Alimpijeviću olakšava posao. Pre intervjua, mlađe kolege šalje na šuterski trening na udaljeniji koš da ne bi ometali razgovor.
- Stvarno ličimo, dobar je fazon što pravimo priču - reče pre nego mu postavih prvo pitanje.
Kaže da je presrećan što je opet u Beogradu nakon skoro decenije.
- Neke ulice su se promenile, ima novih trgova i fontana, ali „Pionir“ je ostao isti, svlačionice iste. Ma, i atmosfera koju prave „delije“ je sjana, ta energija je neopisiva - kaže Antić.
Kao Golden Stejt
Kada je dolazio u Zvezdu, najavio je da mu je ova sezona poslednja, ali izgleda da u njemu ima još goriva.
- Ajde da sačekamo jun. Ima još dosta utakmica da se odigra, videćemo kako ću se osećati - kaže Pero uz osmeh.
Novi format je kao mašina za mlevenje mesa. Nema pauza, a nekih nedelja se igraju po tri utakmice. Nema vremena za odmor ni za Novu godinu, ni za Božić.
- Pa ne znam kada imamo utakmice, da li imamo slobodan dan. Čini mi se da 2. januara već igramo, pa smo već 1. januara biti u „Pioniru“ na treningu - referiše raspored.
Kalendar je jasan. Drugog januara Olimpija, a već 5. Žalgiris. Srećom pa su obe u Beogradu.
„Hej, Milko, dobro ti stoji Deda Mrazova kapica”, šali se sa drugim najstarijim saigračem Bjelicom dok ovaj pozira fotoreporterima u novogodišnjoj odeći.
Zavitlavamo Pera da on i Milko pod stare dane šutiraju trojke nemilice. Kao “Splash brothers” Kari i Tompson.
- Pa šutiramo, ali ne ulazi toliko kao njima (smeh). To je naša vrlina, znamo da pogodimo, nastavićemo tako - prihvata šalu Pero, ali sigurni smo da je ozbiljan u nameri da nastavi da šutira kad god ostane sam.
A može li Antić da zakuca sad pod stare dane?
- Mogu, dva-tri puta na treningu mogu. Ne više - opet se smeje i hvata se za bolna leđa fazona radi. Ipak, pre par dana klinci iz Mege su se i na terenu uverili da Pero može da isteroriše obruč.
Brada i tetovaže
Tetovaže, ćelava glava, brada... Imidž za NBA parkete.
- Sa bradom sam počeo još ranije da eksperimentišem. Počeo sam neke linije, ali kako stariš, tako moraš da budeš ozbiljniji, pa sam počeo da puštam bradu, sviđa mi se da je dirnem kada sedim na klupi. A Zvezdina tetovaža? Tako moralo da bude. Rekao sam da ću je uraditi i uradio sam. Tu je i grb Olimpijakosa - prepričava Pero.
Nije posle Zvezde izgledalo da će imati ovako blistavu karijeru sa tri titule osvajača Evrolige. Igrao je i u Bugarskoj, Rusiji, pa onda skok u Grčku, NBA pa Fener.
- Dobro, NBA je uvek želja, odmalena ti sanjaš o Americi. Više maštaš o NBA nego Evroligu. Posle Evropskog prvenstva 2011. kada je moja Makedonija ušla u polufinale potpisao sam ugovor sa Miškom Ražnatovićem i tada mi se promenila karijera. Izabrali smo i manji ugovor od onoga što su mi tada nudili i otišao sam u Olimpijakos kod Dude Ivkovića. A kada prođeš Dudinu i školu Željka Obradovića, onda si ipak ozbiljan igrač i veliki timovi te posle toga traže - prepričava Antić.
Ipak, kaže da ozbiljnost stiže s godinama. Nije takav Pero oduvek bio.
- A bio sam u ludim godinama, problematičan. Bio sam baš problematičan, bilo mi je zabavno da radim neke gluposti na terenu. Sada ne bih bio taj Pero Antić. Imao sam sreću da ne naj... i naučim nešto - priča kroz osmeh.
Ipak, priču završavamo sa Zvezdom. Kaže da mu nije bilo teško da odluči da se vrati kući.
- Poseban je osećaj kad igraš ovde. Volim „delije“, imao sam dosta ponuda da nastavim dalje za dosta više para, ali želeo sam da dođem ovde. Svako leto kada sam mogao dolazio sam ovde da gledam utakmice. Treba da budeš na terenu da bi mogao da opišeš tu energiju, to stanje, tu euforiju. Falilo mi je i vratio sam se. Sve u familiji sam zarazio crveno-belim. Moraju klinci da navijaju za Zvezdu, inače, mogu da lete iz kuće - kroz smeh priča Pero.
Debi za infarkt
Odmalena obožava crveno-bele, a jedna utakmica mu je posebno ostala u pamćenju.
- Moja prva utakmica protiv Zvezde, čini mi se da je bila 1999. Ja u Rabotničkom počinjem da igram za prvi tim, i prva moja utakmica, doduše prijateljska, ali opet oficijelna, protiv Zvezde. Mislim da mi je puls bio... Uh ni sam ne znam koliki. Gotovo infarkt da dobijem. Tada je Radmanović bio mlad, posle su svi postali dobri igrači... A i ne volim ovo crno-belo, crveno-belo je lepše, na radost - završava Pero.
Prijatelja Rejesa “poslao po burek”
Priča se da se Rejes još traži posle one finte u Madridu?
- (smeh) Ma, dobro je da je ušla lopta. Da nije ušla, ne bismo sada ovde bili da pričamo. A znamo se ja i Felipe odavno. Pre 10 godina sam ga provocirao pričom, on se okrenuo i udario me i dobio, ali ostali smo prijatelji.
Trojkaš, bez pardona
Statistika je neumoljiva. Pero na parketu provede nešto manje od 20 minuta ove sezone, ali šutne po utakmici skoro pet trojki. Upola manje šutira za dva poena. Ipak, tata za svoje minute u igri zategne odbranu, raširi napad i Zvezda sa njim na parketu izgleda kao drugi, tj. bolji tim. Šteta što nije pet godina mlađi.
(Ivan Jovanović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment