"KOŠARKA JE U SRBIJI RELIGIJA!" Danac potpisao za Dinamik, evo šta ga je sve raspametilo u Beogradu
Hladno, ali standard, krilatica je koja je možda prva asocijacija na Dansku, pored uređenog društva, fudbala, prestonice Kopenhagena, lego kockica, piva... Dakle, nema košarke, ali baš iz ove zemlje od oko pet miliona stanovnika 210 centimetara visoki Jonas Zohore je rešio da se oproba u igri pod obručima i put ga je preko Kipra, Litvanije, Belgije, Švajcarske i Italije doveo u Srbiju i Dinamik, čiji je “Blic” medijski sponzor. Klub na Dorćolu je idealna sredina za napredak i ovaj 26-godišnji Danac je stigao uoči Superlige, ali je odavno povezan sa našim trenerima.
- Imam mnogo prijatelja iz Srbije, a na početku karijere radio sam sa trenerima kao što su Darko Rajaković, Nemanja Jovanović i Ivo Simović, koji je asistent u koledž ekipi iz Šarlota. Jovanović me je odveo iz Danske u Španiju i tamo sam sa Rajakovićem tri godine bio u Torelodonesu, iz predgrađa Madrida. Od njih sam mnogo naučio - naglašava Zohore za “Blic”.
Kako ističe, našim stručnjacima je zahvalan, posebno Rajakoviću koji je pomoćnik u stručnom štabu Oklahome. Poznanstvo sa Srbima ga je dovelo u Beograd i pre transfera u Dinamik.
- Bio sam na kampu pre 10 godina, upoznao sam grad i kulturu, bio sam pripremljen za ono što me čeka. Tada sam gledao meč reprezentacije Srbije protiv Amerike, a za vas su igrali Bjelica, Paunić, Kešelj... Njih sam zapamtio i ono što mi je zanimljivo, tada sam ih gledao kao klinac, a sada ja igram u njihovoj zemlji.
Svestan je da je košarka u Srbiji više od sporta.
- Znam da je košarka ovde stvar kulture, kao vrsta religije. Svi prate košarku i za mene je čast što igram u Srbiji. Motivacija je neverovatna i imam priliku da mnogo naučim, da se dokazujem i da radim sa sjajnim trenerima. To je privilegija, posebno u zemlji košarke kao što je Srbija.
Beogradom je oduševljen, hranom i devojkama.
- Ko još ne voli srpske devojke (smeh)? Neverovatno je koliko ih ima i kako su lepe, u Beogradu se osećam kao u raju. Uvek su sređene i raspoložene za priču, za razliku od devojaka u Danskoj. Sviđa mi se sve u Beogradu, najpre lepo vreme, jer je kod nas uvek hladno. Hrana je takođe odlična i jeftina, a mogu sve da jedem jer mi je takav metabolizam. Od srpskih specijaliteta obožavam ćevape u kajmaku u Skadarliji. Ljudi su veoma srdačni i družim se sa saigračima i van terena.
Kad god ima vremena, prati i NBA ligu.
- Imate mnogo dobrih igrača u NBA, visoki momak Marjanović i Teodosić su u Klipersima, Jokić je u Denveru, znam i za Bogdanovića i Bjelicu. Gledao sam ih i često. Nisam imao idole kao mali, ali omiljeni igrač mi je Lebron Džejms. Naravno da bih jednog dana i ja voleo da se nađem u NBA.
Ovih dana vredno radi na Dorćolu i upija svaki savet trenera Mute Nikolića. Najbolju partiju prikazao je u porazu od Partizana pošto je postigao 12 poena.
- Trener Nikolić je starog kova, nisam imao takva iskustva, ali slušam ga i pokušavam da uradim sve što traži od mene. Vežbam pikenrol, igru jedan na jedan, da budem dobar u odbrani. Trudim se da napredujem, da iskoristim šansu i da pomognem Dinamiku da ostvari što bolje rezultate protiv odličnih timova.
Sa fudbala na košarku
Jonas Zohore nam je otkrio i kako je počeo da se bavi košarkom.
- Svi u Danskoj počnu da igraju fudbal kao mali, i ja sam, ali sam uvek bio viši od ostalih. Sa 14-15 godina promenio sam školu i grad, i prijatelj moga oca mi je uvek govorio da ostavim fudbal i pređem na košarku zbog visine. Odlučio sam da probam u Helsamu i malo-pomalo posle tri-četiri godine sam ozbiljno počeo da se bavim košarkom.
(Nebojša Todorović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment