Zoran Avramović piše za "Blic": Menja se istorija fudbala, gazda Fulama daje milijardu evra da mu klub igra na Vembliju
Evropski fudbal postaje sve otvorenije meta pobornika liberalnog koncepta američkih vrednosti, institucija i biznisa. Krenulo se kupovinom paketića akcija za ispitivanje finansijske plodnosti zelenog polja na Starom kontinentu da bi se u dve decenije udeo konstantno povećavao. Uvidevši da fudbal ima jačinu i razmere religije, ambicija je došla čak i do upisivanje samog njegovog hrama u kompanijski portfolio.
Šahid Kan ponudio je Fudbalskoj asocijaciji (FA) 800 miliona funti za kupovinu stadiona „Vembli“. Amerikanac pakistanskog porekla, koji prema „Forbsu“ poseduje bogatstvo od 7,2 milijarde dolara, pored Fulama, vlasnik je NFL ekipe Džeksonvil Jaguarsi. Ovaj tajkun iz automobilske industrije želi Fulam da preseli na „Vembli“ jer stadion „Kraven kotedž“, na kojem igraju od 1897. godine, prima svega 25.700 gledalaca.
Da li je moguće ostvarenje ovakvog dila? Stadion „Vembli“, sa 90.000 sedišta, najveći je u Ujedinjenom Kraljevstvu, otvoren je 2007. godine, a koštao je 757 miliona funti. U njega je ugrađeno dve hiljade tona metalne konstrukcije i 90.000 kubika betona. Ali „Vembli“ ima posebnu armaturu – sentiment! Nema dečaka ni sa peska Madeira, stena Vintertura, tajge Kurska ili dokova Sautemptona da bar jednom u mislima pobedničkog zanosa nakon finala engleskog kupa nije preleteo 39 stepenica – od terena do Kraljevske lože na Vembliju i podigao pehar. Kako bi sad to moglo da bude: U loži vas čeka Šahid Kan i uručuje ček kao nagradu za korporacijsku lojalnost i pregnuće?
I ne samo to: u hramu fudbala crta se End zona. Totenhem, koji kao domaćin igra na Vembliju, ima ugovor po kome u narednih deset godina organizuje najmanje dve utakmice u sezoni NFL lige. Reprezentacija Engleske bi, prema Kanovom planu, i dalje igrala na „Vembliju“, osim u oktobru i novembru kad bi Jaguarsi tu bili domaćini u mečevima NFL lige. Hari Kejn aut - kvoterbek neka uđe.
Od mitova i tradicije se ne živi. Održavanje stadiona, pogotovo sa visokim kreditnim anuitetima posle ulaganja od milijardu evra – i te kako košta. Ipak, bez obzira što bi Kanov novac bio uložen u fudbalsku bazu, jačanje klupskih akademija i visokosofisticirane infrastrukture, ovde stoji velika zamka na koju se mora ukazivati u narednih deset nedelja posle kojih će biti poznata sudbina transakcije. Ne može se fudbal u Evropi voditi kao čeličana u Detroitu ili farma teladi u Teksasu.
Za razliku od arapskih šeika, ruskih oligarha, istočnoazijskih biznismena koji fudbal vide kao ličnu promociju na globalnom planu, pa za ilustraciju osvajanja pozicija na skali uspešnosti prave selfije sa velikim fudbalskim zvezdama, američki investitori imaju sasvim drugačiji motiv. Profit. Sten Kroenke (Arsenal), porodica Glejzer (Mančester junajted), Džon Henri (Liverpul), kao i Džejms Palota (Roma)... otvorili su apetit posednicima krupnog kapitala sa druge strane Atlantika za ulaganje na Ostrvo. I to po svojim hladnim volstritovskim pravilima. Fudbal je u suštini igra, a ne ogoljeni biznis. E, ako se to izgubi iz vida, računica će biti i pogrešna i pogubna.
U Evropi klub, u SAD franšiza. Ovde je fudbal emocija, a tamo je sve dolar. Fudbal bez strasti i svojih Vemblija - teško da će moći!
(Zoran Avramović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment