GOST "BLICA" Moma Jakovljević, eminentni hirurg: Kompleks je neizlečiva bolest
Moma Jakovljević, naš eminentni hirurg i čovek sporta, uvek je rado viđen gost „Blica“. Doktor Partizana, koji radi u klupskoj i reprezentativnoj košarci više od tri decenije, pričao je za naš list o mnogim temama.
- Od rođenja dete počinje da prima informacije od roditelja ili staratelja i izvor informacija van kuće je škola. Porodica je ćelija društva i ako je porodica po bilo kom osnovu raslojena, nekompaktna, dete ide drugim putem. Da li će imati sreće da nađe drugog vodiča kroz život ili će otići stranputicom, veliko je pitanje. Sve gene koje dobijamo po rođenju, po dužini i širini i sa muške i sa ženske strane jesu temelj za dalju nadgradnju, ali je jako bitan fenotip nadgradnja - kaže Jakovljević za "Blic".
Zamenik direktora KBC „Dragiša Mišović“ nudi konkretne predloge.
- Zbog raslojavanja u društvu i raznih mudraca i neistomišljenika predložio bih da se u osnovnoj školi uvede od petog razreda predmet - psihologija. Da deca nauče da misle i razumeju. Takođe, treba ograditi školska dvorišta da ne mogu raznorazni posetioci, sportski rekreativci i delinkventi da se mešaju sa decom. Problem većine u Srbiji su kompleksi, koji su, po meni, neizlečiva bolest, a druga bolest je neznanje. Mnogo ljudi zacrta pravi put, ima zdrave ambicije i ide ka vrhu, pa dokle stigne. To su realni ljudi koji se školuju, idu do vrha i vole svoj posao. I ne upoređuju se s drugima, idu svojim putem. Problem većine ljudi je što gledaju u tuđe dvorište, tuđi prozor, upoređuju svoju decu s drugom decom, traže krivce u neuspesima, omalovažavaju uspešne i takvi ljudi se šire kao epidemija po Srbiji.
Jakovljević u dahu nastavlja:
- Inteligencija je brzo prilagođavanje novonastaloj situaciji. Decenijama slušam kako mi neki pričaju „bio sam talenat za sve i svašta, najpametniji, ali me nisu forsirali roditelji, nisu me voleli nastavnici u školi, saplitali su me na fakultetu, a ja se rodio da budem genije“. Takvi nisu imali sreću da im neko povuče ručnu kočnicu na vreme. Jer takva masa neuspešnih postaje opasna u uređenom društvu, diže revolucije, nipodaštava sve što valja i širi se. Kad neko počne da mi priča da je bio sirotinja, da je jedva preživljavao, ja mu nabrojim stotine ljudi koji su otišli sa jednom kesom u ruci i po zemljama sveta posle 20 godina napravili bogatstvo. I opet ljudi traže krivca, pa se masa neuspešnih solidariše, a niko da im kaže: svako je kovač svoje sreće i krivi ste sami što ste stajali na istom mestu. I držali iste monologe.
A zatim opisuje i iskustvo iz svoje bogate karijere.
- Kažu mi iskusni ljudi da kad vas neko ogovara, izmišlja i omalovažava, podsvesno vam se divi, a u pomućenoj svesti pokušava Gebelsovim metodama da po kafićima hiljadu puta ponovi istu laž ne bi li postala istina. Čovek koji mrzi stalno je napet i ružno stari i pati. A čoveku kojeg stalno omalovažaju i ogovaraju niko ništa ne može dok on sam sebe nepromišljenim gestom ne upropasti. Gledam u medijima, svuda se vode neki dijalozi, svi su u kontramišljenju, sučeljavanju, a treba razmisliti da li je neko kompetentan da sa vama ulazi u dijalog. Primetio sam u političkim diskusijama da mnogi idu unazad i stalno nabrajaju šta su više uradili od ostalih. Mišljenja sam da se to šta je ko uradio vidi i da je prošlost prošla, da je bitna današnja vizija i šta planiramo u budućnosti. Neko priča, neko mašta, a od reči do dela ima puno predela. Teoretičara mnogo, a u praksi ih je malo. Više puta sam ponovio da većina Srba živi u prošlosti i o njoj raspravlja ko je za šta kriv, a ko stalno živi u prošlosti izgubio je budućnost. I ostaće u mraku. I više puta sam apelovao da prestanemo da pričamo o četnicima i partizanima, o caru Lazaru i caru Muratu, nego da gledamo samo u budućnost i krupnim koracima idemo napred jer raspravljanje o davnoj prošlosti ničemu ne vodi i ništa se ne može promeniti.
Poznati hirurg i upozorava:
- Mnogo ljudi za svoje neuspehe, a smatrajući sebe inteligentnim i talentovanim, okrivljuje nastavnike u školi, roditelje što nisu bili stroži, nastavnike na fakultetu da im nisu bili ljubimci, pa je onda kriva država, pa predsednik i, eto, oni genijalci neshvaćeni. A za te kukavce za 30 godina promenilo se mnogo predsednika, mnogo zakona, a oni stoje na istom ćošku, u kafiću i pričaju kako su neshvaćeni genijalci. Kad takvi postanu kritična masa, nađe se neko da im kaže da su sve u pravu i ajmo da rušimo.
O manama, nemoći, neznanju...
- Velika je mana nekoga ko vas smatra prijateljem, nesvesno misli da je on vođa i smatra da vi treba da mislite kao on. I ako navijate za drugi klub, draga vam je druga politička partija, nemate isto mišljenje o nekom životnom problemu, postajete mu neprijatelj. Takvi su mnogo opasni i ne prezaju ni od čega. Biti realan i pošten prema sebi i prema drugima je umetnost. Nešto što je evidentno dobro u društvu i što ide nabolje, bila to nauka, građevina, treba poštovati i pozdraviti i iz toga nešto naučiti, krenuti za pobednikom jer ceo život se uči i nadgrađuje, a nemoć i neznanje sve negiraju, sve omalovažavaju, a ništa ne pružaju. To je veliki problem u našem narodu.
Umesto zaključka.
- Optimista sam u svakom pogledu i mislim da će nesigurni kritičari i kočničari shvatiti da decenijama tapkaju u mestu i da će se pridružiti pobednicima koji kao lokomotiva vuku napred u bolji život. Opet ponavljam da je inteligencija brzo adaptiranje novonastaloj situaciji. Za sve što smo uspeli ili za to što smo svoju karijeru i život upropastili niko nam nije kriv, svako je kovač svoje sreće, svako je birao svoje puteve, a gubi vreme i za neuspehe krivi svakoga koga stigne - istakao je dr Jakovljević.
Učio od košarkaških trenera
- Zašto ovako razmišljam? Zahvalan sam roditeljima, vaspitanju i savetima kojim putem da idem, zahvalan sam mojim profesorima na medicini koji su me i kritikovali i hvalili dok nisu postali zadovoljni. Mnogo sam naučio od košarkaških trenera koji nepogrešivo vide kvalitete i koliki je čiji limit među igračima, i prema tome dobiju svoju ulogu u timu. U svakom poslu mora da bude hijerarhije i da tim gleda u istom pravcu, ka pobedi, ka visinama, i bilo koji životni tim da ima destruktivnog kočničara odmah ga prepoznati i eliminisati - dodaje Jakovljević.
Savet mladima
- Ne predajte se nikada, imaćete prepreka u životu, naizgled nesavladivih. Upornošću i voljom sve ćete savladati, uvek budite optimisti, padajte, ali i brzo ustajte i cilj će vam biti blizu. Tražite dobre učitelje, kažite da želite da učite, kucajte na vrata znanja, otvoriće vam se. Nas su kao mlade lekare upućivali i u Ameriku i u Rusiju i u Nemačku po nekoliko meseci, i oni koji su išli prenosili su nama dragocena znanja za brže napredovanje.
(Igor Velimirović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment