Maljković o strancima u našoj reprezentaciji, raspadu bivše SFRJ, odnosu sa igračima...
Nisam protiv stranaca u reprezentaciji Srbije, ali sve je stvar dogovora. Budimo pošteni, koliko vidim, imaćemo u budućnosti problema na poziciji pleja. Moramo i mi da otvorimo vrata i to treba da bude jasno precizirana politika - kaže proslavljeni košarkaški stručnjak.
Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, održao je predavanje studentima na Fakultetu za sport „Union - Nikola Tesla” na temu “Uticaj unutrašnje komunikacije u kreiranju vrhunskih sportskih rezultata” i izneo zanimljive predloge.
- Nisam protiv stranaca u košarkaškoj reprezentaciji Srbije, ali sve je stvar dogovora. Poštujem odluku našeg saveza da igramo bez stranaca, međutim, da sam ja imao samo jednog Amerikanca u timu, Slovenija bi osvojila medalju na Evropskom prvenstvu. Eto, Danijel Pejdž je dala veliki doprinos u osvajanju medalja ženske selekcije, sjajno se uklopila u naš sistem. Budimo pošteni, koliko vidim, imaćemo u budućnosti problema na poziciji pleja tražeći naslednika Miloša Teodosića. Moramo biti kosmopolite, jer je stotine naših igrača i trenera, polazim od sebe, a radio sam u sedam zemalja, svuda fantastično prihvaćeno. Moramo i mi da otvorimo vrata i to treba da bude jasno definisana politika. U Evropi i Americi niko te ne pita ko si i šta si, već da li znaš ili ne znaš da igraš - kaže Maljković.
Četvorostruki klupski prvak Evrope je budućim trenerima, sportskim menadžerima i sportskim novinarima poručio da moraju konstantno da uče.
- Svakog leta sam razmišljao gde košarka ide u budućnosti. Ne o onome šta je bilo. Imao sam neka pravila, a jedno od najbitnijih bilo je da nijedan tim na svetu ne sme da radi više od mojih igrača. Moj moto je da kvantumom uloženog rada ispravljamo eventualne greške.
Maljković je svojim kolegama poručio da moraju da imaju svako svoju kućnu košarkašku laboratoriju koja je otvorena kao drakstor, koji najviše radi za vreme letnje pauze kada se sumira, analizira, upoređuje... Da futuristički predviđa gde će košarka biti u sledeće četiri godine, kako će da se razvija i gradi i na šta će se stavljati akcenat. Kako je potrebno više biti u trenerkama nego u pidžamama ili sa laptopom u rukama.
- Kad je selekcija igrača u pitanju, vodim se sa dve stvari. Da igrač bezgranično trči, da ga je puno igralište, ako to ima, onda sve ostalo može da nauči. I drugo, da ima dobar šut. Eks-Jugosloveni su najbolji šuteri na svetu, od Skoplja do Ljubljane i od Splita do Subotice. Niko tako ne šutira dobro kao naši igrači. Prilikom poseta američkih trenera na svim kampovima na kojima sam bio, a bio sam na mnogima, prvo što primete je šut i drugo primete fantastičnu konstituciju, bogomdanu za košarku. Stalno me teraju na predavanjima da pričam situaciju u kojoj jedan kadet na pola koša za protivnika a po isteku vremena šutira dva bacanja za pobedu. U Španiji, Americi ili Francuskoj taj promašaj se prašta. Srbin ako promaši i ekipa mu izgubi, spava kod druga jer nikom iz porodice ne sme na oči! Bar neko vreme... Otac ga vređa i šalje na balet, psuje mu najbližu rodbinu. Zato naš igrač kada rešava utakmice pogađa čak i kad je jako mlad. Kao, na primer, Bodiroga sa 17 godina u Stefanelu, postrojavao je sve u klubu od predsednika do čistačice, po priči mog poštovanog kolege Boše Tanjevića. Jer vuk i pas pripadaju istoj familiji u životinjskom svetu, dok je pas mažen i pažen i ponekad bolje jede nego domaćin, vuk mora da jede koru, bude na snegu, odoleva jakom suncu i da se bori protiv raznih neprijatelja u šumi. E, kad se sretnu takav vuk i takav pas, vuk će da ga pokida. Takvi su naši igrači, pripadaju vukovima. Takva je ista borba na Kopakabani gde stasavaju Brazilci ili u nama bližem Mostaru...
Maljković se osvrnuo i na raspad bivše SFRJ.
- SFRJ su rasturila tri luda predsednika i tri pokvarena novinara pod visokim pokroviteljstvom triju crkava. Da su tadašnju državu vodili ljudi iz košarke, rata nikad ne bi bilo, ne bi se prolila krv i ne bi bio izgubljen nijedan ljudski život, pa vi vidite - dodaje Maljković.
O odnosu sa igračima...
- Dva su uslova. Prvi je taj da autoritetom znanja poznajete košarku bolje od njega bar pet puta. A drugi način sticanja poverenja je častan odnos jednak i prema starom i prema mladom. I da budete mnogo strožiji prema starom. Vrlo sam često provocirao konflikte sa najvećim zvezdama, to je najlakši način da se ekipa dovede u red. Svlačionica je naša crkva i čuvamo je kao i loptu. Reč lopta je ženskog roda, kapiten je zadužen za nju i ona je kao žena, treba da je maziš i paziš, u suprotnom će pobeći od tebe.
Nikad s tablom na tajm-aut
- Ne razumem trenere s tablama! On nešto crta, verovatno jer ne zna šta će sa rukama kao pušač koji ostavi cigare. Moj igrač je morao da zna napamet sve akcije u četiri ujutru. Table nisam koristio, a sad me izdala ćerka Marina, i ona crta. To ostavljam majstorima poput Pikasa. Nisu crtali ni profesor Aca Nikolić ni Ranko Žeravica.
Sednica skupštine OKS u Tršiću
Ovog petka biće održana treća redovna sednica Skupštine Olimpijskog komiteta Srbije u Tršiću. Rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića izabrano je za domaćina kako bi se dao doprinos obeležavanju 200 godina od prvog izdanja „Srpskog rječnika“, koji se pojavio 1818. godine. Pored Sednice, Olimpijski komitet Srbije u saradnji sa gradom Loznicom otvoriće izložbu posvećenu istorijatu Olimpijskih igara.
(Igor Velimirović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment