O LJUBAVI, ŽELJI I TENISU Sve dok ima mogućnost izbora, Novak je na dobrom putu
Da teoretski ljubav lepo zvuči, ali da je malčice drukčije u praksi, znamo. Znamo i da nas želja ponekad tera na određene odluke. Ne treba ni da napominjemo da u tim trenucima nema baš puno razuma, već da su one posledica adrenalina. Da ljubav između Novaka Đokovića i tenisa i dalje postoji, ali da sada nema baš mnogo toga logičnog u njoj, videli smo u drugom kolu u Indijan Velsu gde je najbolji srpski teniser poražen od Japanca Taroa Danijela, 109. tenisera sveta sa 7:6, 4:6, 6:1.
Želja možda jeste najlepša stvar na svetu i sigurno je Novak u protekla dva meseca, koja je proveo na prinudnom odmoru zbog povrede lakta, operacije i oporavka, pomislio da će umreti od iste ako se ne nađe na terenu. Ali koliko može da vas gura napred, toliko može da vas natera da tapkate u mestu. Đokovića je, nažalost, želja vratila nekoliko koraka unazad. Taj vreli dan u Indijan Velsu nam je pokazao da u njegovoj igri postoji nesrazmera između trenutnog kapaciteta i mogućnosti.
Fizički nespreman, bez kondicije, potpuno nadigran sa osnovne linije napravio je 61 neiznuđenu grešku i nije bio ni senka nekadašnjeg šampiona. Danijel je to iskoristio, a Novak neka zahvali Onome u koga veruje što se na mestu Japanca nije našao neki ozbiljniji teniser. Rezultat bi bio još bolniji.
Osim povremenog "buđenja zveri" u telu Srbina, videli smo čoveka koji je na putu da ponovo uspe izgubio ono što ga je krasilo sve ove godine: sigurnost u sebe. Mentalnu čvrstinu. (Samo)kontrolu. Lakoću kojom je do pre nekoliko meseci igrao. I to je potpuno prirodno jer mu fale mečevi. Njegovi rivali osećaju da je vuk ranjiviji nego ikada i da prosto kada ga vide u svom delu žreba, umesto da pomisle "uh, igramo protiv Novaka", sada se nose mišlju "dobro je, Novak je, ako ga je dobio Čung, ako ga je dobio Kirjos prošle godine dva puta zaredom, ako ga je Danijel nadigrao, što ne bih mogao i ja!"
Lako je pričati sa strane, a najteže priznati sebi grešku. Da bi u budućnosti izbegao ovakve poraze kao što je bio ovaj protiv Danijela, Đoković mora da "povuče ručnu". Njegova ljubav prema sportu koji mu je sve dao nikada se nije dovodila u pitanje. Ni želja da se ponovo nađe na vrhu. Ali i najlepše ljubavne veze imaju krize koje moraju da se prevaziđu. Zato mora da sedne, razmisli i sebi (i najpre sebi, a ne porodici/timu/svetu/navijačima) prizna šta hoće i šta trenutno može. I izvuče najbolje iz svega.
Pre skoro dve godine, u septembru 2016, Novak je izjavio da mu "tenis i broj jedan više nisu prioriteti". Sve posle toga - pad sa broja jedan, neočekivani porazi, odluka da raskine saradnju sa celim timom sa kojim se popeo na vrh sveta, povreda - bile su kockice hronike najavljenog pada. Promenio je Đoković sve ono što je bilo dobro. Kombinovao, isprobavao druge stvari (što je sasvim legitimno, čovek se uči dok je živ) i kulminacija jednog mučnog perioda u toj vezi Đoković-tenis, desila se 11. marta u Indijan Velsu.
Ali sve dok ima mogućnost izbora, Novak je i dalje u plusu. Trenutno bira između toga da na silu nastavi da igra mečeve ili da se vrati "u kancelariju" i trenira do iznemoglosti dok ne bude spreman potpuno. I šta god da izabere, treba poštovati. Jer zna šta radi. I ne treba nikome da objašnjava zašto je izabrao jedno ili drugo. Dovoljno se već dokazao svetu. Sada mu je ostalo samo da se dokaže sebi. I da uživa. To je sigurno zaslužio.
(Jelena Medić)
Izvor: Blic Tenis
Post a Comment