BOSANAC I SRBIN SRUŠILI MESIJA Fantastični Džeko sahranio Barsu, Kolarov komandovao čeličnom odbranom Rome!
Tokom cele sezone Lige šampiona, Barselona je primila samo tri gola. A Romi je trebala pobeda od 3:0 nad gigantom iz Katalonije da bi prošla u polufinale Lige šampiona. Deluje nemoguće? Ne baš kada u ekipi imate jednog takvog bosanskog reprezentativca kakav je Edin Džeko i jednog takvog reprezentativca naše zemlje, kakav je Aleksandar Kolarov.
Reći da su njih dvojica jedini zaslužni za podvig kakav se retko viđa - naravno da bi bilo preterivanje. Ali, izuzeti baš njih dvojicu iz priče o senzaciji o kojoj bruji planeta, ne bi bilo moguće. A ni pristojno.
Džeko je u prvoj utakmici četvrtfinala, u kojoj je Barselona četiri puta zatresla mrežu "vučice", uspeo nešto vrlo važno. Ispostavilo se - presudno. Da postigne gol kojim je poraz ne samo ublažio, već ga učinio odskočnom daskom za spektakularni ishod revanša.
Posle tih 4:1 u Nou Kampu, u Rimu su priželjkivali čudo nad čudima. Da se tek treći put u istoriji elitnog nadmetanja nadoknadi "-3" iz prve utakmice. Da se moćnoj Barsi daju tri gola, a ne primi nijedan. Istoj onoj Barseloni koja je za celu ovu sezonu Lige šampiona primila ukupno tri gola.
Do meča na "Olimpiku".
Ako ste ikada bili na Olimpijskom stadionu u Rimu u vreme kada se tamo igra meč, odmah osetite dve stvari. Osetite, ne "primetite". Osetite moć huka sa tribina, kakvu ćete retko naći na drugim mestima na planeti. To se ne čuje, to grmi u grudima, čak i kada ćutite. A ceo Rim je grmeo za voljeni klub, prizivajući čudo. Istina, ima u tom gradu i Lacijala, ali čak i na dan kada igra taj klub, videćete Romine zastave u kafićima, baštama restorana, na šalovima oko vrata biznismena. Nije "vučica" tek tako "običan klub".
Druga stvar koja se oseti je emocija na terenu. Kada igraju pred takvom publikom, domaći fudbaleri maltene lebde. Lete. Bore se triput bolje nego kad gostuju. Ekipa koja je četiri puta poklekla u Barseloni, sada je imala stub odbrane na svojoj levoj strani upravo u Aleksandru Kolarovu. Novi kapiten reprezentacije Srbije nije mogao da odigra bolje od onog što je uradio protiv Mesija i drugara. Dobro, jedino nije dao gol, kao što to ume da uradi razornim udarcima, ali - njemu to i nije posao. Njegovo je da spreči rivala da se raduje. I, (u)radio je to boreći se kao... vuk.
Vukovi, inače, idu u čoporu. Tako žive, tako se bore. A ovi "sinovi vučice" bili su baš takvi. Grizli su i pred svojim golom. Grizli i pred Barsinim. Čudo je, međutim, zahtevalo da se rival rastrgne kao nikada ove sezone. I to rival koji je prvaka Evrope "izujedao" sa 3:0 usred Madrida krajem decembra. Rival koji je četiri puta dao gol u prvom susretu sa Romom.
Za kobni ugriz ponovo se pobrinuo Džeko. Već u šestom minutu zatresao je mrežu gostiju, digao ceo stadion na noge. Podigao adrenalin, samopouzdanje, želju celog tima. I, Romin ples je počeo. De Rosi uvećao prednost sa bele tačke u 58. mintu, a onda Manolas, osam minuta pre kraja, postavio konačnih i nestvarnih 3:0, za prolazak "vučice" u polufinale.
Fantastični Kolarov se sa drugovima iz odbrane pobrinuo da Barselona ima samo dva šuta u okvir gola na ovom meču, a skromnih osam ukupno. Koliko je to fenomenalan učinak govori i činjenica da je Barselona poslednji put izgubila "sa nulom" u januaru, u Kupu. Pre tri meseca. Pre 20 utakmica. A Džeko? Džeko je sam šutirao u okvir gola kao cela Barsa, a četiri puta ukupno u ovom čudesnom revanšu.
Da, imala je Roma još junaka, njih 13 je ukupno bilo na terenu, uz Euzebija di Frančeska u ulozi dirigenta. Ali, Srbin i Bosanac dali su veliki pečat ovom čudu i na tome im svakako treba čestitati. Jer, ne ruši se moćna Barsa na pleća svaki dan.
Naročito ne na ovako impresivan način.
(Darko Nikolić)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment