ODBOJKAŠKA DIVA SRBIJE Milena Rašić, od devojčurka iz Prištine do evropske vladarke
Kada kažete "srpska odbojka", nekako odmah kao da u pozadini krene melodija "Čuvaj se, svete, plave čete". Čuvena pesma koja je pratila istorijske uspehe naših reprezentativaca pomalo nehotice u drugi plan baca ženski ogranak ovog sporta, a u njemu ovih dana imamo i te kako razloga za ponos. On se, zapravo, piše u dve reči - Milena Rašić.
Te 1990, kada je u Prištini ona rođena, kao četvorogodišnjak je prve korake sa loptom, onom košarkaškom, pravio jedan Marko. Jedan stariji, Goran, igrao je u lokalnom fudbalskom klubu. Njihov sugrađanin Enver je već bio poznata TV faca, te godine je glumio policijskog pisara u "Narodnom poslaniku", a Zufer je igrao poslednje partije kao krilni centar slavnog kluba iz prestonice.
Samo, brzo su se stvari u tom gradu promenile. Nije više bilo mira kao nekada, a i pomenuti junaci ove priče su otišli svako svojim pravcem. Onaj Marko je počeo ozbiljnije da shvata košarku. Taj Simonović je sada reprezentativac. Goran je iz FK Priština prešao u Zvezdu, Đorović je postalo prezime koje je sa bratom proslavio, odigravši 49 mečeva i za reprezentaciju. Zufer Avdija je cepao mrežice po Izraelu, a Enver Petrovci je snimio i "Bolji život", i mnoge druge filmske i TV komade, nastaviši da radi sve do "Senki nad Balkanom".
A senke su se, stvarno nadvile nad Balkanom. Milena je, kao devojčurak iz Prištine, odolevala njima - uživajući u čarima odbojke, shvativši koliko svi oblaci mogu da se oteraju ako ne date da vam talenti propadnu.
Od klupske karijere koja ju je vodila od Šumadije iz Aranđelovca, preko Dinama iz Pančeva i Kana, stigla je čak do ostvarenja sna. Pozvali su je, kao mladog, talentovanog srednjeg blokera, u izuzetno jak državni tim. A kada neko stigne do sna, onda nema problem da u njemu uživa.
I, Milena Rašić je raširila krila.
Bila je najbolji smečer Gran prija 2011, dve godine kasnije i najbolji bloker. U Ligi šampiona je tu nagradu dobila u leto 2015, a sledeće sezone istu takvu i u turskom šampionatu. Individualno, trofeji su se tek ređali - najbolji bloker Olimpijskih igara 2016. u Rio de Žaneiru, te godine i najbolji igrač na pomenutoj poziciji u FIVB svetskom klupskom prvenstvu, pa 2017. u Ligi šampiona, Gran priju...
Sa reprezentacijom je osvojila dva evropska prvenstva (2011. i 2017.), jednu bronzu (2015), ima srebro sa Igara u Riju, ali i sa Svetskog kupa 2015, da bi sa turskom Vakifbankom krenula u klupsko osvajanje Evrope.
U prvom finalu, pre dve godine, izgubila je od sunarodnice Jovane Stevanović, koja je nastupala za Pomi Kazalmađore, ali je zato 2017. stigla da trofeja Lige šampiona u dresu turskog kluba, pobedom u finalu nad italijanskim Koneljanom.
Ove godine, ovog vikenda tačnije, Vakifbanka je ponovo došla do finala CEV Lige šampiona. U završnoj borbi za prestižni trofej savladan je domaćin, bukreštanska Alba Blaž, koja ni u jednom setu nije osvojila više od 17 poena.
A Milena Rašić?
Kao kapiten naše nacionalne selekcije, Milena Rašić je osvojila deset poena, ponevši epitet najbolje blokerke finalnog turnira.
- Ne znam da igram drugačije nego sa punim srcem - rekla nam je 2017.
I, ta rečenica ne samo da je bila tačna tada, baš kao što je i sada, već je najbolji opis njene karijere.
To je i put koji vodi do uspeha. Bilo da ka njemu krenete iz Prištine, Subotice, nekog seoceta ili velegrada. Uz vas će uvek biti neki Marko, Goran, Zufer i Enver, ali je recept Milene Rašić taj kojim talenat toliko raste, da stihovi "Čuvaj se, svete" - postanu tačni, gde god da ste, i s kim god da ste.
(Darko Nikolić)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment