Neobičan život španske teniserke br. 1: Ne smeta mi da pustim suzu!
Španija je 2014. godine dobila novu sportsku zvezdu kada je Garbinj Murguza sa Rolan Garosa otišla kao pobednica. Poduhvat bi se verovatno računao kao jedan od uobičajenih u karijeri tenisera, da mlada i do tada anonimna Španjolka sa druge strane mreže nije imala Serenu Vilijams.
Garbinj je tada zagrizla ka samom vrhu i postala je broj 1 na WTA listi.
A, životna priča je počela 8. oktobra 1993. u Karakasu. Otac Španac i majka Venecuelanka munjevito su reagovali na talenat i želje svoje ćerke i preselili se u Španiju 1999, gde se Garbinj upisala na Tenisku akademiju Serhija Brugere. Nadomak Barselone, počelo je njeno dokazivanje, ne samo profesionalno.
- Od malih nogu ste u okruženju u kojem morate vrlo brzo da odrastate. Imate sve te ljude oko sebe i nikad ne znate koji od tih ljudi su pravi za vas. Tamo si usamljen - otkrila je Garbinj ono što se pitaju svi koje zaista zanima kako izgleda život deteta u profesionalnom sportu.
Danas je Garbinj Murguza predvodnica nove generacije teniserki, ne samo zbog stila igre, ne zbog borbenosti i neodustajanja. Garbinj je jedan od najvećih boraca za ženska prava na teniskom terenu i veliki humanitarac (član je neprofitne organizacije koja pomaže mladima u Africi i Aziji da se obrazuju).
Garbinj je na putu 323 od 365 dana u godini. Promeni 21 grad godišnje. Za svaki meč istrči 10 ili više kilometara sprinta. Hiljadama kilometara daleko od porodice i prijatelja.
I zato je adidas athletics proveo samo jedan od tih hiljadu dana sa Garbinj. Samo jedan. Da dokumentuje segment iz njenog neobičnog života, dok se priprema za nove, izuzetne poduhvate u novom Z.N.E. Hoodie Fast Release.
Kaže, sama je a okružena hiljadama ljudi. Kaže, život tenisera je potpuno drugačiji od bilo kog drugog. Često su samljeni, uvek pod velikim pritiskom, izolovani.
-Samoća je najteži deo karijere jer u hotelskoj sobi nemate ništa - tu su samo krevet, TV, ajpod i misli. Zato se trudim da dobijem što više od svakog dana, da se krećem, da budem među ljudima...
Za Muguruzu - tenis je više od sporta. Tenis je život.
Putuješ sama. Igraš sama. Pobeđuješ sama. Kako se neko može pripremiti za to? Kako živeti „običan“ život na neobičan način?
-To moraš da raščistiš sama sa sobom. Da nađeš taj recept da budeš uspešna i da ne „pogineš“ na tom putu. To nije uopšte glamurozno. To je ružan deo. Deo senki. Deo koji lpublika ne vidi, svi ti sati koje ulažeš u pripremu. Rad. Trening. Samoća. Najlakši deo je kad izađeš na centralni teren.
I posle svega, kada izgubi ili pobedi, kada ima vremena da živi običan život, Garbinj živi jednnostavne stvari. Ono što je nama obično, njoj je neobično. Njoj je sve.
-U tome najviše uživam. Samo da odem u prodavnicu ili u bioskop. Da uradim sve što inače ne radim. Za igrača koji je uvek na putu, koji stalno trenira, jednostavan, običan život je dragocen.
I ti retki trenuci „normalnosti“ pomažu joj da opstane i u najtežim okruženjima. Da stvara izvanredno pod neverovatnim pritiskom.
Da udahne. Da bude hrabra. Da bude žena.
- Veoma sam osetljiva i emotivna. Da, ne smeta mi da pustim suzu kada izgubim važan meč.
Izvor: Blic Tenis
Post a Comment