NEMANJA MATIĆ I ŠOK U ENGLESKOJ Kako to da je Srbin NOSIO cvet maka na dresu u Junajtedu, a sada neće?
Činjenica da je Nemanja Matić odbio da na prvenstvenom meču sa Bornumutom nosi na dresu Mančester junajteda simbolizovan prikaz cveta maka izazvala je veliku polemiku, tim pre što je naš reprezentativac ranije to činio u Premijer ligi. Evo kako je do te promene došlo.
Jednu od najpotresnijih poema o masovnom stradanju vojnika na zapadnom frontu sastavio je kanadski vojni lekar Džom Mekre, i to 1915. godine, nekoliko dana nakon što je u jeku Druge bitke za Ipr lično sahranio najboljeg prijatelja, 22-godišnjeg Aleksisa Helmera. Već 8. decembra te godine stihovi su obelodanjeni u londonskom magazinu "Panč", a glase ovako:
"U poljima Flandrije, gde mak cveta
između krstova, koji stoje red po red,
označavaju naše mesto; a na nebu
ševe još uvek pevaju hrabro, lete
dok grme topovi pod njima.
Mrtvi smo. Pre neki dan
bili smo živi, osećali zoru,
gledali izlazak Sunca
voleli i bili voljeni, a sad... sad ležimo
u poljima Flandrije.
Borite se s neprijateljem!
Vama, iz naših palih ruku dajemo
baklju; neka bude vaša i držite je visoko
Jer, budete li verolomni prema nama koji izginusmo -
nećemo spavati,
iako mak cveta u poljima Flandrije".
Crveni cvet koji je rastao po mnogim bojištima zapadnog fronta, simbolizujući na dirljiv način krv vojnika koji su ginuli u desetina, stotinama hiljada, na kraju i milionima u Prvom svetskom ratu, postao je već prve godine po njegovom završetku osnovni simbol sećanja na žrtve u tom dotad najvećem sukobu u istoriji civilizacija.
Tačno 365 dana po proglašenju primirja, koje je sklopljeno jedanaestog dana jedanaestog meseca u 11:11, u Velikoj Britaniji je dvominutnim ćutanjem 1919. obeležen Dan sećanja. I, obeležava se od tada redovno, uskoro će i jubilarni stoti put.
Uz cvetove maka, to stradanje vojnika u Prvom svetskom ratu obeležava se svuda gde je britanska kruna imala ili još uivek ima vlast - u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i Australiji, Barabadosu, Belizeu, Bermudi, Kanadi, Indiji, Južnoafričkoj Republici, Keniji, Novom Zelandu, Sent Luciji...
Kada biste u sećanje prizvali duel Velsa i Srbije u kvalifikacijama za minuli Mundijal, videli biste iznova kako tribine stadiona u Kardifu u vidu koreografije imaju iscrtan cvet maka. Nije to nešto čega su se ljudi stideli, osmišljeno je to kao borba protiv zaborava.
Ali...
U mnogim pričama, pre ili kasnije, jedno "ali" utrči - i zbog njega sve što je prethodno bilo navedeno, postane maltene nebitno.
Odlukom britanskih vlasti, Dan sećanja se i dalje obeležava 11. novembra (u Srbiji je to državni praznik, "Dan primirja u Prvom svetskom ratu"), ali je na ostrvu uvedena i "Nedelja sećanja". U pitanju je nedeljni dan najbliži 11. novembru, kada se nošenjem gotovo istovetnog simbola, cvetova maka koji je dorađen uz drščicu i list, ali i natpis posvećen "britanskoj legiji", obeležava sećanje na sve žrtve vojnika nekadašnje imperije, sada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.
U maršu koji se tim povodom obeležava, učestvuju i vojni veterani koji su učestvovali i u Drugom svetskom ratu, ratu u Koreji, na Foklendskim Ostrvima, ali i kao pripadnici NATO snaga u Persijskom zalivu, Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Irskoj, Iraku, Avganistanu...
Nošenje cveta maka izvan datima primirja u Prvom svetskom ratu nije nešto na šta je Matić ovoga puta bio spreman da učestvuje. Nije i jedini u engleskom fudbalu čiji je dres bio bez tog simbola. Irski reprezentativac Džejms Meklin takođe je rešio da ne ukrašava svoju opremu na taj način, jer je iz Derija, u kome su britanske vojne snage tokom "krvave nedelje" 1972, najstrašnijeg dana u tadašnjim protestima u Severnoj Irskoj, ubili 14 nenaoružanih civila, a 14 ranili.
"Da je u pitanju simbol koji ima veze sa svim žrtvama vojnih sukoba, nosio bih ga. Ovako, ne mogu i neću. Molim vas za razumevanje", poručio je Meklin, čiji je klub, Stouk, potpuno stao uz svog fudbalera, mada mu na meču koji je usledio ovog vikenda nije bilo svejedno.
Ta razlika u simbolu, to povezivanje cveta maka ne samo sa žrtvama Prvog svetskog rata već sa vojnim žrtvama Velike Britanije, bili su razlog što je Nemanja Matić nastupio bez istog na svom dresu.
U Srbiji se u znak sećanja na žrtve Velikol rata 11. novembra nosi simboličan prikaz biljke "Ramonda serbica", a ta srpska ramonda, "kolačič" ili "cvet feniks", koji je Josif Pančić otkrio 1874. u okolini ništa i zaštićena je kao prirodna retkost, odabrana je kao pomenuti simbol jer ima nesvakidašnju sposobnost. Naime, čak i ukoliko se potpuno osuši, može ponovo da uživi ako se zalije, što je bilo dovoljno da se, taj proces nalik vaskrsenju, pripše i sećanju na srpsku vojsku koja je, posle strašnih gubitaka, uspela da se oporavi i izvoje pobedu u Prvom svetskom ratu.
(Darko Nikolić)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment