"IĆI ĆU NA PARTIZAN I ČETVORONOŠKE, DOK SAM ŽIVA!" Posetili smo baku koja je u devetoj deceniji OČITALA LEKCIJU svakom navijaču u Srbiji /FOTO/
Dokle može da seže ljubav prema klubu? Ako upoznate Vukosavu Mišić (82) iz Beograda, onda će vam biti jasno da je navijačka emocija nešto što se gradi decenijama, pa čak i u devetoj, bez pogovora.
Osmeh, srdačan pozdrav i želja da razgovara o samo jednoj stvari - Partizanu u svakom njegovom obliku.
Postala je pravi hit na internetu i za kratko vreme pokupila simpatije mnogih kada je plasiran kratak razgovor sa njom u Humskoj na meču Partizana i Zemuna (1:0), rekavši da joj za crno-bele boje nikad nije ništa teško, čak ni na temperaturi ispod nule.
Svoju životnu navijačku priču započela je pre skoro pola veka, a kako objašnjava, razlog da zavoli Partizan je bio vrlo jednostavan.
- Ja sam iz Slavonije, a ovde smo došli 1972. godine. Otac mi je nastradao u partizanima, majka mi je bila u Jasenovcu, i tada se znalo da se partizani bore za slobodu. Tako sam u selu zavolela Partizan... Bilo je i zvezdaša, ali, kakva Zvezda! - započela je Vukosava.
Pokojni suprug je bio crveno-beli, zbog čega ne krije da je često bilo svađa. Ipak, ono što je prevazilazilo svaki sukob jeste zajedničko gledanje i jednih i drugih.
- Svađali smo se, zakačimo se, baš me je bilo briga (smeh). Išli smo i na "Marakanu" i u Humsku. Ali, od kada je umro, ne idem tamo. Čak je imao člansku kartu za Partizan. Kada smo gledali Zvezdu, nosio je tranzistor i slušao šta se dešava na drugoj strani, i obrnuto, međutim, posle nekog vremena se razboleo, morao je da bude kod kuće i nije išao sa mnom, ali ja nisam odustala, nikad. Imamo blizance, sina i ćerku koji pomno prate sva dešavanja.
Ne tako dobri rezultati Partizana poslednjih meseci joj svakako ne prijaju, ali ističe da tim igra dobro, međutim, svi se brane protiv njega.
- Neka Zvezdi bude još ova godina, sledeće će se promeniti stvari. Ne igraju momci loše, već svi koji dođu brane se protiv Partizana, svi su pred svojim šesnaestercem. A i nemamo golgetera koji pogađa mreže, to nam fali...
Ne mrzi suprotni tabor, otkriva da ne prati, niti zna šta se tamo dešava, a što se tiče crno-belih, tu su stvari potpuno jasne.
- Sve fudbalere volim, a Saleta Ilića posebno. Ipak, dragi su mi svi, ne razlikujem ih, bilo u vaterpolu, košarci, fudbalu... Bitno je da nose dres Partizana. Desi se i da u rukometu pređu iz jednog tabora u drugi, pa šta? Isto kao i kada je Milko Đurovski igrao u Zvezdi. Čupala sam kosu svaki put, a kada je došao kod nas, aplaudirala sam mu.
Gotovo 50 godina je u Beogradu, a za sve to vreme retko kada je propustila neki meč rukometne, vaterpolo, fudbalske ili košarkaške sekcije.
- Sve posećujem što je Partizanovo, rukomet, vaterpolo, hokej, košarku za koju imam dve sezonske karte za ložu. Kada god Partizan igra u Beogradu, da li na Voždovcu, u Zemunu, na Banjici, tu sam. Ja sam rekla da ću ići na stadion makar četvoronoške, dok god živim.
Ne voli kada mladi upropašćavaju stolice u Humskoj, ponosna je na svaki deo stadiona na kom je svaki put kada igra Partizan. Ponekada zbog gradskog špica putuje i do dva sata da bi stigla i bodrila crno-bele, ali je tu, bezuslovno pruža ljubav klubu sa kojim i za koga diše svakog dana.
(Andrija Bulatović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment