LINIJA LOPTE Zoran Avramović piše za "Blic": Ruski rulet Borisa Džonsona
Borisu Džonsonu je Fudbal provukao loptu kroz noge.
Ministar inostranih poslova Velike Britanije zapretio je da će Gordi Albion bojkotovati Svetski šampionat posle optužbi da je Rusija umešana u pokušaj trovanja dvostrukog agenta Sergeja Skripala i njegove kćerke Julije. Kakav autogol prvog diplomate u timu britanske premijerke Tereze Mej. Besprizorno mešanje politike i sporta ujedinilo je Kraljevstvo u osudi tih reči. Nije pomoglo ni to što je kabinet hitno premestio stative kako „frljoka“ ne bi ušla u mrežu planetarne analize i pojasnio da je g. Džonson mislio da vladini službenici i funkcioneri saveza ne treba da idu na Mondijal. Boris Džonson može da dobije „zahvalnicu“ sa milijardu potpisa. Što su naknadna pamet, demantiji i „izvlačenje iz konteksta“ bivali češći i jači, sve se jasnija očitavala veličina fudbala. Nekad sporedna stvar postala je vezivna nit društvenosti i univerzalnosti kroz jednostavnu primenu svog glavnog evolutivnog principa da se može biti protivnik a ne mora biti neprijatelj. Britanski ministar je mislio da može drugačije. Kad željene efekte ne daju izolacija, blokada i sankcije - udri (ne)fudbalski.
I zato, kada bi mogla da progovori nova „pametna“ lopta Adidasa „telstar 18“, kojom će se igrati utakmice Svetskog prvenstva u Rusiji ove godine, verovatno bi ponovila Arhimedovu odlučnost i posvećenost izrekom: „Ne dirajte moje krugove!“
Najava novog još većeg zahlađenja, bojkota i novih sankcija prema Rusiji, ne ulazeći u pozadinu pomenutog slučaja, otvara temu političkog uticaja na sport, u ovom slučaju, politike na fudbal. Čerčil je svojevremeno tvrdio da je diplomata onaj koji dva puta dobro razmisli pre nego što ništa ne kaže. Društveni slojevi strasti koji okružuju fudbal su izuzetno osetljivi i svaka vrsta uslovljavanja, čak i ucena preko fudbala je ranjivo mesto, jer predstavlja pitanje nacionalnog ponosa i državnog dostojanstva. Insistiranje na političkom aspektu fudbala ne bi smelo da nadjača sportski, a u širem smislu društveni aspekt fudbala. Jer politički spin izaziva dalekosežne posledice.
Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA, je 2016. godine najavljivao da u „fudbalu traži jedinstvo, i da je fudbal jači od politike“. „Smelo tvrdim da možda upravo ta moć fudbala izaziva i frustracije kod određenih političara.“ I zaista bi bilo dobro da dva puta dobro promisle pre nego što nešto kažu. Svaka, čak bezazlena informacija, bilo kakvog sadržaja, kada se pomene u kontekstu fudbala, najjače i najdalje se čuje. Fudbalu treba jedinstvo, jer je fudbal jedinstvena igra. Nije to igralište politike. Današnji fudbal ima razum Atine i hrabrost Sparte.
Fudbal, njegovi artisti i navijači, kroz mistiku i magiju žive u svom srećnom svetu, simbolu imaginacije, strasti i slobode, gde nema mesta za borisdžonsonovske i slične politkalkulante koji ne vide da je sad fudbal imperija.
(Zoran Avramović)
Izvor: Blic.rs
Post a Comment